16. novembra 1904. godine, britanski naučnik Džon Ebrouz Fleming izumeo je prvu vakumsku elektronsku cev i tako uveo svet u praistoriju elektronike.

Prva cev imala je samo dve elektrode, smeŠtene u stakleni balon, iz koga je
bio izvučen vazduh. Jednu od elektroda predstavljalo je vlakno, slično onom
u sijalici, koje se zagrevalo do usijanja i emitovalo elektrone.

Zahvaljujući vakuumu elektroni su preskalali sa jedne elektrode na drugu i
tako zatvarali strujni krug. Neobičnost je bila u tome, Što su elektroni kroz
vakuumsku cev mogli da putuju samo u jednom pravcu - drugim rečima cev je mogla
da ispravlja naizmeničnu struju.

Flemingov pronalazak naneo je smrtonosni udarac Edisonovoj ideji o elektrifikaciji
putem jednosmerne struje, istovremeno omogućivŠi napredovanje Teslinog pronalaska
viŠefazne naizmenične struje, koja je mogla da se prenosi na mnogo veće razdaljine,
a zatim da se na samom odrediŠtu ispravlja radi, na primer, pogona motora na
jednosmernu struju.

Svega dve godine kasnije, Amerikanac Li de Forest dodao je vakuumskoj cevi
joŠ jednu elektrodu - takozvanu reŠetku - i pokazao kako ona može da deluje
kao elektronski ventil, odnosno da reguliŠe protok struje.

Posle toga, pronalazak radija bio je samo korak dalje. Elektronske cevi su
polovinom veka uglavnom zamenili silikonski tranzistori, ali one i dalje nalaze
primenu u nekim specijalnim uredjajima.