Iako u Srbiji ima dosta zagovornika teze da je naŠe obrazovanje i pored svega Što nas je snaŠlo na zavidnom nivou, upravo objavljeno istraživanje OECD u kome su učestvovali petnaestogodiŠnji učenici iz 41 države Evrope i sveta pokazalo je da se djaci iz Srbije nisu baŠ proslavili u znanju, veŠtinama i primeni naučenog gradiva-jer se u sve četiri testirane oblasti nalaze na samom dnu lestvice sačinjene na osnovu testova i rada "malih sivih ćelija"!

Iza nas pri tome nije rangirana nijedna evropska zemlja. LoŠije rezultate iz
matematike, tumačenju pročitanog teksta, u reŠavanju problema i zadataka iz
prirodnih nauka imali su samo Turska i nekoliko prekookenaskih, afričkih i dalekoistočnih
zemalja.

Juče, tačno u podne, na sajtu OECD-a osvanuli su rezultati Pisa projekta kojima
se procenjuje efikasnost obrazovnog sistema zemalja koje su učestvovale u istraživanju
sprovedenog "na terenu" u aprilu i maju proŠle godine. Ovo svojevrsno
vrednovanje znanja, koje je upotrebljivo u svakodnevnom životu i mahom se ne
odnosi na enciklopedijske informacije, prvi put je organizovano 2000, s tim
Što se testiranje radi svake treće godine.

Srbija nije učestvovala u prvoj proveri, a Slovenci, Hrvati i Makedonci u drugom
istraživanju. U narednom ciklusu 2006. vrednovaće se i znanje slovenačkih, hrvatskih
i crnogorskih djaka, pa će biti zanimljivo kako će izgledati nadmetanje učenika
iz bivŠih JU republika.

Najbolji matematičari na svetu su srednjoŠkolci iz Hong Konga, na drugom mestu
su Finci, na trećem Holandjani, pa onda LihtenŠtajnci, Japanci, Kanadjani i Belgijanci...
U prvih 10 plasiralo se (tek) pet evropskih država. Mi smo na 34 mestu, osmi
otpozadi, sa 436,87 poena, a kakav je to rezultat vidi se po tome Što je prosek
OECD-a fiksiran na 500 bodova.

Po znanju iz matematike, koja je u ovom ciklusu istraživanja bila centralna
tema, svrstali smo se u drugi nivo od Šest mogućih stupnjeva znanja, zajedno
sa Grcima, Turcima i Urugvajcima, s tim Što smo mi u toj najloŠijoj grupi drugi,
odmah iza Grčkih srednjoŠkolaca. Iako ni matematički poeni nisu bili bog zna
kakvi, tu su naŠi djaci ipak imali viŠe uspeha, u odnosu na postignuća iz ostalih
oblasti.

U razumevanju pročitanog teksta rezultati su bili dovoljni tek toliko da se
plasiramo na peto mesto od kraja, a u prirodnim naukama smo 37. Standardno nabolji
u svakoj oblasti bili su Finci, Japanci, djaci iz Koreje i Hong Konga. Da li
to može da bude za utehu, ali ni američki srednjoŠkolci nisu u matematici dostigli
prosek OECD-a, kao ni u ostalim kategorijama a ukupan skor im je bio dovoljan
tek za 29 mesto!

U ovom istraživanju koje je podržalo Ministarstvo prosvete i sporta, a realizovao
Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u prestonici, učestvovalo je 4.405
učenika iz 151 srednje srpske Škole. Najbolji u pokazanom znanju bili su gimnazijalci,
a loŠiji su bili učenici medicinskih i umetničkih Škola, dok su najgore proŠli
djaci iz trogodiŠnjih i četvorogodiŠnjih poljoprivrednih i tehničkih Škola.