Visoke temperature, poput onih koje su zahvatile jedan deo Evrope u leto 2003., imaju sve izglede da se ponove, pa čak i da se ustale, ističe se u studiji objavljenoj u najnovijem broju britanskog naučnog časopisa 'Nejčer'.

Ljudske aktivnosti, posebno one usled kojih dolazi do ispuŠtanja gasova i stvaranja
efekta staklene baŠte, gotovo su udvostručile opasnost da se u Evropi ponove
visoke temperature iz 2003. godine, kada je zabeleženo verovatno najtoplije
leto na Starom kontinentu od 16.veka, smatraju istraživači na čelu sa Piterom
Skotom iz Centra Hedli za predvidjanje i istraživanje klime u Redingu, u Velikoj
Britaniji.

Kako je prenela agencija AFP, autori studije uradili su statističko poredjenje
temperatura za nastupajuće godine vodeći u prvoj fazi računa samo o prirodnim
faktorima zagrevanja [aktivnost sunca], a potom dodajući i ljudski faktor.

Ustanovili su tako da su tokom proŠlog veka temperature u letnjim periodima
redovno rasle u Evropi, osim u jednom kraćem intervalu [1950-1960] kada je zabeležen
neznatno pad. Da su u igri bili samo prirodni faktori zagrevanja, sasvim je
izvesno da bi temperature ostale stabilne do kraja veka.

Istraživači su zaključili da je novonastalo zagrevanje rezultat ljudskih aktivnosti,
te da u budućnosti možemo čeŠće očekivati vrela leta.

Za 25 godina letnje temperature će biti u većini slučajeva viŠe nego u leto
proŠle godine, a krajem ovog veka, moglo bi se desiti da leto 2003. bude zapamćeno
kao relativno hladno u odnosu na novonastalu klimu.

'Ovakve detaljne studije mogle bi da u znatnoj meri utiču na medjunarodne pregovore
u smislu ublažavanja klimatskih promena', istakli su istraživači.